Kanal Kudoš – Dokle više?

U nastavku teksta ćete pročitati apel MZ Jarak u vezi dugogodišnje zagađenosti kanala Kudoš.
Autor je Mirjana Kojić, član udruženja “Savski talas” i student Poljoprivrednog fakuleteta.
Navedene informacije su dobijene od MZ Jarak i drugih izvora.

ПРЕДМЕТ: Загађеност канала-водотока Кудош у Јарку, утицај загађења на животну средину и здравље грађана

 

ПРЕДМЕТ УПУТИТИ: СО Рума, ЈП „Воде Војводине“ Нови Сад, Покрајинском секретару за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, СО Сремска Митровица, ЈВП „Србијаводе“, ВПЦ „Сава“ Београд, РХМЗ Београд, СО Ириг, МЗ Врдник, ЈП „Водовод“ Рума, ЈП „Комуналац“ Рума, ЈП „Комуналац“ Ириг, Фабрици коже из Руме, Фабрици за прераду воћа и поврћа „Румен“ Рума, Кланици „Румес“ Рума, Свињогојској фарми „Вогањ“ Вогањ, Фабрици обуће „Фрушка Гора“ Рума, Фабрици „Рума гума“ Рума, Винарском подруму „Фрушка Гора“ Ириг, Кланици „Змајевац“ Ириг, Фабрици за машинску обраду елемената „Фапад“ Врдник, Фабрици електро-каблова „Ентес“ Врдник, Радионици за оправку возила предузећа „Сремпут“ и „Руматранс“, Машинској индустрији „Иво Лола Рибар“ Врдник и Хотелу „Термал“ Врдник.

Вероватно је свима вама већ позната овај проблем о загађености канала-водотока Кудош! Сливно подручје потока Кудош чине водотоци Угоре, Есах, Добре воде, Борковачки канал, Јеленачки канал и сам поток Кудош. Површина слива је 19880 hа и обухвата к.о. Врдник, к.о. Ириг, к.о. Рума и к.о. Сремска Митровица. Укупна дужина канала је 121 km а дужина главног канала Кудош износи 41 km. У сливу функционишу сви канали од 1 – 4 реда.

Ка свом току ка реци Сави канал Кудош пролази кроз део насеља Јарак. До пре двадесетак година вода из канала Кудош се користила за наводњавање пољопривредних површина, такође се пецала риба из њега а могло се и купати. Међутим последњих година све то нестаје и Кудош постаје права ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА!

kanal Kudoš

kanal Kudoš

Вода у каналу постаје неупотребљива за наводњавање, по површини воде присутна је дисперзна бела пена док је на дну и обалама присутан црн муљ, рибе су одавно нестале а оно што је најалармантније: ИЗУМРЛЕ СУ И ЖАБЕ! Из канала се такође шири непријатан мирис амонијака и других штетних гасова а становништво је приморано да то трпи будући да су им куће непосредно уз водоток канала Кудош. Основни узрок за све наведене промене, настале на водотоку Кудоша је упуштање отпадних вода, како комуналних тако и индустријских без икаквог третмана!

Месна заједница Јарак већ годинама указује на озбиљност овог проблема али чини се да нико нема слуха за то и да свако мисли да то није његова одговорност. Заправо то је одговорност сваког од нас!

Године 2000. у јуну републички водопривредни инспектор сремског округа М. Новаковић износи извештај о загађењу водотока Кудош. У извештају се наводи да су потенцијалним загађивачима сливног подручја Кудош упућени дописи у којима се ТРАЖИ ДОСТАВА ПОДАТАКА О СЛЕДЕЋЕМ: поседовање општинских планова заштите вода, оперативних програма у случају хаваријских загађења, водопривредне сагласности и водопривредне дозволе, информације о испитивању квалитета отпадних вода, третману отпадних вода, евиденција о динамици испуштања отпадних вода, количини и врсти опасних, односно штетних материја према условима из водопривредне дозволе, крајње диспозиције чврстог, муљног и токсичног отпада. Међутим, ВЕЋИНА ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ЗАГАЂИВАЧА НИЈЕ ДОСТАВИЛА ТРАЖЕНЕ ПОДАТКЕ!

Као потенцијални загађивачи сливног подручја Кудош наводе се: отпадне воде насеља Ириг, кланица „Змајевац“ Ириг, отпадне воде насеља Врдник, отпадне воде града Рума, фабрика коже из Руме, кланица „Румес“ Рума, фабрика за прераду воћа и поврћа „Румен“ Рума, фабрика „Рума Гума“ Рума, радионица за оправку возила предузећа „Сремпут“ и „Руматранс“, свињогојска фарма „Вогањ“ Вогањ, фабрика обуће „Фрушка Гора“ Рума, машинска индустрија „Иво Лола Рибар“ Врдник, фабрика за машинску обраду елемената „Фапад“ Врдник, винарски подрум „Фрушка Гора“ Ириг, фабрика електро-каблова „Ентес“ Врдник, хотел „Термал“ Врдник.

На самом крају извештаја наводи се да ће републички водопривредни инспектор М. Новаковић извршити инспекцијску контролу потенцијалних загађивача, предузети одређене мере сходно Закону о водама и о томе сачинити потпунију информацију. Прошло је тринаест година а стање је и даље исто. Шта се десило са инспекцијском контролом потенцијалних загађивача и предузимањем мера за заштиту од загађења водотока Кудош? СТАЊЕ КУДОША ОСТАЈЕ НЕПРОМЕЊЕНО!

Месна заједница Јарак 2012. године упућује на проблем загађености канала Кудош општини Рума, апелујући да се проблем што пре реши и захтевајући да јој општина Рума изнесе планове поводом решења тог проблема. Такође се износи чињеница да су револтирани мештани села Јарак спремни да се самоорганизују и изврше шутом и земљом запречавање канала-водотока Кудош на месту где „улази“ у атар к.а. Јарак. Наводи се и чињеница да уколико се не добије задовољавајући одговор месна заједница неће моћи да спречи то самоорганизовање грађана.

Десетак дана након упућеног апела месне заједнице Јарак стиже и одговор из општине Рума и начелника Л. Загорац. У одговору се наводи да је општина Рума заинтересована за решавање проблема и да ће иницирати одржавање састанка са представницима Општине Рума, Општине Сремска Митровица, Јавног предузећа „Водовод“ Рума, Јавног предузећа „Хидросрем“ Сремска Митровица и Јавног Предузећа „Воде Водводине“ Нови Сад за које се сматра да могу допринети решавању проблема. Такође се наводи и да ће месна заједница Јарак бити обавештена о закључцима и мерама које ће бити предузете у циљу решавања проблема загађивања канала.

Годину дана касније огорчени мештани села и месна заједница Јарак организовали су ПРОТЕСТНО ОКУПЉАЊЕ уз петоминутну блокаду саобраћаја на путу Сремска Митровица- Јарак, у селу код моста на водотоку Кудош. Овим протестом мештани указују на свој проблем широј јавности и упућују вапај надлежнима да се хитно сагледа проблем загађености Кудоша и пронађу решења како би се канал поново вратио у првобитно стање.

Месна заједница Јарак и овог пута апелује на општину Рума наводећи да је прошло годину дана а да се ништа није променило, да је организован протест и да обавештење о закључцима и мерама са споменутог састанка није стигло. ДА ЛИ ЈЕ САСТАНАК УОПШТЕ И ОДРЖАН!?

Протест одржан у јулу 2013.год.

Но како је познато шта потенцијални загађивачи производе а такође су познати и сами процеси производње логично је закључити које се све штетне материје могу наћи у отпадним водама.

У даљем тексту ћемо изнети чињенице о потенцијалним загађивачима водотока Кудош, њихове одговоре на затражене податке од стране републичког водопривредног инспектора 2000. године који су достављени већ поменутим извештајем а такође ћемо навести и неке од штетних материја којим потенцијални загађивачи могу утицати на загађење водотока Кудош и изазивање ове еколошке катастрофе.

 1. КОМУНАЛНЕ ВОДЕ за које се предпоставља да утичу на загађење водотока Кудош и надлежне институције које су одговорне за одлагање и пречишћавање тих отпадних вода:

а) Отпадне воде града Руме– количина отпадних вода је 289 m3/h, биолошко     оптерећење је око 3240 kg БПК5. Постоји УПОВ- пуштен у рад 1982. године са капацитетом 45000 ЕС. Од 1992. године степен пречишћавања пада због преоптерећености и застарелости опреме. Према подацима ЈП „Водовод“ Рума израђена је техничка документација за реконструкцију УПОВА. Планирају се радови почетком јула 2000. године за чишћење и прежњење биолошког базена, аерисаног песколова, стабилизационог базена, накнадног таложника и других објеката прањем дезинфекцијом и припремом за демонтажу старе хидромашинске опреме и уградњу нове. ОТПАДНЕ ВОДЕ СЕ БЕЗ ИКАКВОГ ТРЕТМАНА УПУШТАЈУ У ВОДОТОК „КУДОШ“. Очекује се крајем 2001. године пуштање у рад УПОВА. Доказ о вршењу испитивања квалитата отпадних вода није достављен. Већ је 2013. а УПОВ није пуштен у рад!

б) Отпадне воде насеља Ириг– надлежност су ЈП Комуналац Ириг. У извештају се наводи да се отпадне воде насеља Ириг УПУШТАЈУ НЕПРЕЧИШЋЕНЕ у реципијент. Тражени подаци према допису републичког водопривредног инспектора нису достављени.

 в) Отпадне воде насеља Врдник– надлежност је ЈП „Водовод“ Рума. Постројење за пречишћавање отпадних вода „Путокс“ са степеном пречишћавања 30%.

  г) Хотел „Термал“ Врдник– није доставио тражене податке. Изливање отпадних вода врши се у водоток Угоре. ВОДОПРИВРЕДНА ДОЗВОЛА У ИНСПЕКЦИЈСКОМ ПРЕГЛЕДУ НИЈЕ ДАТА НА УВИД!

Комуналне воде поред отпадних вода из домаћинстава садрже и отпадне индустријске воде. У другом делу текста биће обрађене отпадне воде индустрија а овде ћемо изнети штетан утицај неких од састојака отпадних вода из домаћинстава.

У отпадним водама домаћинстава најчешће се јављају различита органска али и неорганска једињења. Беланчевине, масноће и угљени хидрати су заступљени у отпадним водама домаћинстава у значајној мери. Њиховим разлагањем ослобађају се непријатни мириси. Како је познато да у водотоку Кудош нема биљног и животињског света може се закључити да је растворени кисеоник сведен на минимум, а из тог следи да се органске материје разлажу у анаеробним условима. При анаеробном разлагању органских једињења настају: органски амини, органо-сумпорна једињења, сумпорводоник, фосфин, метан, органске киселине, амонијак…

Амонијак је у већим концентрацијама токсичан. Јетра га претвара у уреу али код људи који имају болест јетре у крви се повећава концентрација амонијака што доводи до хиперамонемије. Рибе и водоземци немају механизам неутралисања амонијака и директно га излучују из организма. Ипак чињеница је да је амонијак за њих токсичан чак и у разблаженим концентрацијама! И поред његове штетности амонијак користимо у домаћинствима као састојак средстава за чишћење стакла. И на тај начин долазимо у контакт са амонијаком који је иритантан за очи и кожу. Веће концентрације могу изазвати слепоћу и дерматитис. Што се тиче дисајних органа може изазвати и бронхитис. Високе концентрације амонијака у ваздуху имају токсичан ефекат и на вегетацију!

Синтетичка средства за прање односно површински активне материје као што су детерџенти, стварају пену на површини воде. Смањењем површинског напона смањује се пренос кисеоника из ваздуха али и продирање природне светлости у воду. У извештају из 2000. године већ је изнета чињеница да се на воденој површини примећује бела пена тако да није ни чудо што је сваки облик живота у Кудошу изумро!

Сумпор водоник се такође јавља у комуналним отпадним водама. Његов највећи утицај на организам човека је дејство на нервни систем. Излагање нижим концентрацијама сумпор водоника изазива иритацију очију, суво грло и кашаљ, флуид у плућима. Дугорочно излагање нижим концентрацијама узрокује умор, главобољу, слабљење памћења. Високе концентрације од 700-800 ppm могу бити и смртоносне. Према штетности водоник сулфид се налази на 37. месту по свом утицају на људско здравље и животну средину. Гас је токсичан при удисању а при субакутном тровању може доћи до плућног едема. Удисање до 8 ppm водоник сулфида у дужем периоду од два месеца изазива мучнину, главобољу, отежано дисање и спавање, иритацију грла и очију.

Метан није у тој мери отрован као што су претходна два гаса, за које је неминовно да су заступљена у водотоку Кудош. Али лошија страна метана је што у затвореним просторијама снижава концентрацију кисеоника па на тај начин може изазвати гушење. Да ли вам треба напоменути да у кућама на самој обали Кудоша, у селу Јарак станују и деца!?

 2. Потенцијални загађивачи који као могуће загађујуће материје у водоток Кудош испуштају углавном ОРГАНСКУ МАТЕРИЈУ:

а) Кланица „Змајевац“ Ириг тражени подаци такође нису достављени.

б) Винарски подрум „Фрушка Гора“ Ириг– процесом производње настале такозване погаче се закопавају у земљиште у кругу подрума. Отпадне воде из перачица се испуштају у канализацију сваких петнаест дана- НЕПРЕЧИШЋЕНЕ! Такође се не врши испитивање кавалитета отпадних вода.

 в) Свињогојска фарма „Вогањ“ Вогањ нису достављени подаци

г) Фабрика за прераду воћа и поврћа „Румен“ Рума нису достављени подаци.
Аерисани песколов није у функцији

д) Кланица „Румес“ Рума- нису достављени подаци. Хватач масти и први није у функцији.

У отпадним водама прехрамбених индустрија такође налазимо и органска једињења али будући да смо их већ споменули као загађиваче у отпадним водама домаћинства обратићемо пажњу и на остале штетне материје које се јављају у овим водама.

Из кланица и фарми у отпадну воду доспевају и фекалне бактерије које су изазивачи многих болести! Такође и фецес човека садржи одређен број фекалних бактерије. Уколико се људски и животињски измет испушта у реку, људи могу доћи у додир са загађеном водом и добити болести попут дизентерије и колере као и многе друге у зависности од присутне фекалне бактерије. Ко ће бити одговоран за здравље ових људи уколико дође до могућих последица ове еколошке катастрофе, да ли ће се и тад одговорност пребацивати на друге!?

Приликом прераде воћа и поврћа у отпадним водама могу се приметити разне суспендоване материје, талог, петељковина од грожђа а и одређена концентрација пестицида. Суспендоване материје смањују интензитет фотосинтезе и покривају бентос који су храна живим организмима у води. Такође штетно делују и на рибе јер им се лепе за шкрге и на тај начин отежавају њихово функционисање.

 3. Потенцијални загађивачи који као могуће загађујуће материје у водоток Кудош испуштају НЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ:

а) Фабрика електро-каблова „Ентес“ Врдник– санитарне отпадне воде се изливају у упијајућу септичку јаму а чишћење муља из исте врши ЈП „Комуналац“. Даља диспозиција истог није позната.

б) Машинска индустрија „Иво Лола Рибар“ Врдник– ради са 20% капацитета   предвиђене производње и наводи се евиденција о испуштању отпадних вода јер су количине мале. Поседује привремену дозволу за коришћење уређаја за пречишћавање отпадних вода „Био-Диск“ 350С. Не врши испитивање квалитата отпадних вода.

в) Фабрика за машинску обраду елемената „Фапад“ Врдник– отпадне воде се пречишћавају преко уређаја „Био-Рол“ 100С, количина отпадних вода је око 70 m3/месец. Поседују водопривредну дозволу за систем сакупљања и пречишћавања фекалних вода и одвођење пречишћених санитарних- фекалних и атмосферских вода, у поток „Кудош“ издато од стране Општинског секретаријата за привреду Ириг 1989. године. Не врши се систематско испитивање квалитата отпадних вода. Крајња диспозиција муљног отпада поверена је ЈП „Комуналац“ Ириг. Међутим достављен је и податак од надлежних да индустријске допоније у региону водотока „Кудош“ не постоје у к.о. Ириг- тако да крајња диспозиција муљног отпада није позната.

г) Радионица за оправку возила предузећа „Сремпут“ и „Руматранс“-присутна су уља а други подаци нису достављени.

д) Фабрика „Рума Гума“ Рума– нису достављени подаци. У смислу хидрауличког преоптерећења.

ђ) Фабрика обуће „Фрушка Гора“ Рума– испуштање санитарних вода је системом преливних јама у Борковачки поток.

е) Фабрика коже из Руме– примарно пречишћавање: таложна поља за одстрањивање мешине и длаке. Месечна количина испуштених вода је 9200 m3. Институт за заштиту здравља- Сектор за хигијену и заштиту животне средине Нови Сад врши свака три месеца испитивање квалитета отпадних вода. Чврсти муљни отпад се односи на градску депонију.

Неки од потенцијалних загађивача кроз отпадне воде у водоток Кудоша испуштају и веома токсичне тешке метале. Неки од тешких метала који се користе у процесима производње наведених потенцијалних загађивача су: олово, бакар, гвожђе, хром. А такође је значајан штетан утицај и ПВЦ-а, гуме и пластике. Тешки метали у већим концентрацијама могу бити мутагени и канцерогени за човека! Изазивају поремећај нервног система, негативно утичу на систем за варење, васкуларни систем… Веома су токсични за водене организме! Најгора особина тешких метала је биорезистентност! Тешки метали доспели у воду лако доспевају и у земљиште, биљке којим се хранимо и животиње. А на крају доспевају и у наш организам! УКОЛИКО У ОТПАДНЕ ВОДЕ ИСПУШТАТЕ ТЕШКЕ МЕТАЛЕ МИСЛИТЕ ЛИ ДА СЕ ИСТИ НЕЋЕ ЗА ПАР ГОДИНА НАЋИ УПРАВО У ВАШЕМ ОРГАНИЗМУ?

Деривати нафте на исти начин доспевају у наш водоток Кудош. Карактеристика ових материја је да спречавају размножавање организама и утичу на њихову способност адаптације. Слој нафте спречава продирање кисеоника и дисање водених организама што је њихово директно убиство. Деривати нафте су често мутагени и канцерогени!

О штетности киселина се зна много више, њихово дејство на организме је очигледно. У контакту са кожом и очима изазива опекотине, оштећење и губитак вида. Киселине имају својство да испаравају и прелазе у околни ваздух тако да су им и сами радници изложени. Даље се киселине уз помоћ водене паре кондензују и испољавају своје штетно дејство на телу и очима радника, производној опреми и биљкама. У кабловској индустрији се користе: флуорборна киселина, калај флуорборат и натријум флуорборат. Услед изнетих чињеница да су и сами радници изложени штетном дејству многих нуспродуката ваше производње шта је још потребно рећи да би смо вам указали на озбиљност штетности поменутих материја али и вашу одговорност за здравље свих поменутих људи у овом тексту!?

У нашем закону истиче се право сваког појединца на доступност чисте воде, ваздуха и земљишта. А такође закон обавезује појединца да воду користи на тај начин да не угрожава природна својства воде, ДА НЕ ДОВОДИ У ОПАСНОСТ ЖИВОТ И ЗДРАВЉЕ ЉУДИ, да не угрожава биљни и животињски свет, природне вредности и непокретна културна добра. Комунална и друга предузећа али и правна лица која користе воду, дужна су према закону да поставе уређаје за мерење, да мере и региструју количину захваћене воде и да податке о томе достављају јавном водопривредном предузећу.

Заштита воде од загађивања спроводи се забраном, ограничавањем и спречавањем уношења у воде опасних и штетних материја, прописивањем и предузимањем других мера за очување и побољшање квалитата воде. У циљу заштите воде забрањено је: уношење штетних и опасних материја које доводе до прекорачења прописаних вредности; уношења чврстих и течних материја које могу загадити воду или могу изазвати замуљивање, заслањивање воде и таложење наноса; испуштање у јавну канализацију отпадних вода које садрже опасне и штетне материје изнад прописаних вредности, које могу штетно деловати на могућност пречишћавања вода из канализације или које могу оштетити канализацију и постројење за пречишћавање воде; коришћење напуштених бунара као септичких јама; остављање у кориту за велику воду природних и вештачких водотока и језера материјала који могу загадити воду.

Правилником се постављају захтеви да отпадне воде из насеља, индустрија, као и остале које се пуштају у канализацију не смеју садржати: штетне гасове (сумпорводоник, сумпор-диоксид, водоничне оксиде, цијановодоник, хлор и сличне супстанце); запаљиве и експлозивне супстанце; чврсте и вискозне супстанце као: пепео, сламу, отпатке метала, пластику, дрво, стакло, длаке, месо, талоге од пречишћавања воде; киселе, алкалне и агресивне материје; остале штетне материје. У јавну канализацију не смеју се пуштати отпадне воде из болница, кланица, ветеринарских станица, кафилерија и сличних установа, ако нису предходно дезинфиковане, као и отпадне воде које могу штетно утицати на инсталације, грађевине и уређаје јавне канализације.

Међутим то делује лепо и чини се да је све регулисано законом али ипак овај случај нам говори да у пракси није тако. Ко је одговоран за ово непоштовање закона, да ли појединци који загађују и своју и нашу околину или државне институције чији је задатак да то регулишу у складу са законом?

Тешки метали, пепео из термоелектрана, нафта, отпаци из кланица, директно испуштање канализације- главни су извори загађења река у нашој држави. И наши највећи градови испуштају непречишћене отпадне воде директно у реке јер не поседују постројења за пречишћавање отпадних вода. Ипак неки од тих градова се налазе на већим рекама па имају срећу и могућност да се тако понашају јер и сама река има моћ самопречишћавања. На жалост са општином Рума и Ириг није тај случај тако да је неопходно предузети мере за пречишћавање отпадних вода и заиста није лепо да се уз изговор: „Нема се средстава.“ на овај начин угрожава здравље људи! Зар није најбитије сачувати здравље људи и улагати у најнеопходније пројекте попут овог уместо што се на све стране говори о реализацији мање потребних пројеката које је већина од наведених потенцијалних загађивача спровела? Ми смо спремни на сваки договор и колико-толику помоћ јер мислимо да би то било и у вашем интересу. Све што треба да се уради је да свако схвати озбиљност проблема и своју одговорност а потом и предузме нешто по том питању! Највећа одговорност је на држави и одговорним државним инстиуцијама па, ХОЋЕ ЛИ СЕ НЕШТО ПРЕДУЗЕТИ?

Овим путем мештани Јарка вам још једном указују на озбиљност загађености канала Кудош и на проблеме које им то загађење доноси.
И заиста неће трпети овакво понашање и дозвољавати да на овај начин буду понижавани.
Уколико вам све ове изнете чињенице о могућим опасностима и заразама које прете мештанима Јарка али и мештанима вашег места као и реченица „НЕОПИСИВИ СМРАД!“ (којом мештани Јарка описују своје стање у селу) не значе много радо ћемо вас примити у наше село да то стање и сами доживите!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.